Student-diler u Beogradu o tome kako mu ide "posao" na faksu

Kada za desetak godina budemo pomislili na fakultet sigurno nam prva slika neće biti onaj jedan ispit kada smo učili, odgovarali, dobili desetku i bili ponosni na sebe. Bar ne većini nas. Studentski dani su flešbek sećanja na sve te alkoholne-seks-narko momente školovanja i trodnevne mamurluke koje ćemo sve spakovati u onu dosadnu rečenicu: "Znaš, i ja sam malo eksperimentisao na fakultetu."

Ono što je važno je da se ti eksperimenti ne pretvore u nuklearne katastrofe zahvaljujući liku koji zna lika, koji zna lika. Ne želite da vam jedno od sećanja bude naglo buđenje pored reke kraj industrijske zone bez obuće dok vičete "Mama, hoću kući!"

Zato je i bitno da znate pouzdanog lika koji će biti zadužen da vaše studentske fantazije postanu realnost. Srećom, upoznao sam lika koji omogućava takve stvari i pristao je na razgovor za VICE o svom iskustvu. Na dobrom je faksu, i dobro mu ide. Verovatno će i završiti pre mene. Ali čisto da bi bio duhovit hteo je da ga nazovemo Džordž Jang.

Našli smo se kod njega gajbi i proćaskali.

VICE: Zdravo Džordž, ajmo redom. Kako si počeo da valjaš?

Džordž Jang: Tako što su mi prosta matematika i čista logika otvorile oči. Već prve nedelje na fakultetu sam sa ekipom koju sam tada upoznao, između predavanja, završio paket vutre. Vremenom se priključivalo sve više ljudi, a onda su počele žurke, brucošijade i ostale ade. Tada mi je bilo jasno gde se sva studentska lova sliva, osim u školarine.

O kojoj lovi govorimo?

Vutru nabavljam na "stotke", a zarađujem otprilike duplo od onoga koliko uložim. E sada se, jebiga, situacija malo promenila, kriza je na tržištu. Dok sam do pre godinu dana to plaćao 350-400 evra, sada plaćam 700-800 evra po turi. Mesečno okrenem dve, tri ture pa ti izračunaj. Svakako to je mnogo više novca nego što studenti zarađuju na nekim legalnijim poslovima, a i ne oduzima toliko vremena. Namerno ne kažem poštenijim poslovima, jer kada uzmem u obzir kroz šta sve prolazim osećam da sam prilično pošteno zaradio lovu koju brojim na kraju nedelje.

Kroz šta prolaziš?

Paranoje, konkurenciju, grebatore. Svaki put kad te zove neko čiji glas ne prepoznaješ u paranoji si. Kao i većina studenata u Beogradu, stanujem privatno, a to su dodatni troškovi. U zavisnosti od toga gde stanuješ moraš da paziš na konkurenciju u kraju. Jednom se desilo da se pročulo za mene u kraju, ali srećom, imali smo zajedničkog poznanika koji im je objasnio da nikome ne otimam mušterije.

A mušterije su ti studenti?

Većinski, da. Ali ima svakakvih likova. Ko ne voli drogu? Nekada nisu samo studenti dovoljni, ali s druge strane prilično sam oprezan kada širim krug klijenata. Imam i neke ljude po studentskim domovima koji ponekad pomažu da moja roba stigne do kupca, a zauzvrat dobiju popust ili malo robe. Uglavnom, svako kome sam potreban zna gde može da me nađe.

Valjaš samo vutru?

Uglavnom, ali gde su mladi tu je i šala. Svi znamo da džidža nije dovoljna kada je žurka u najavi. Tada začinim ekstazijem, amfetaminima ili sa MDMA. Verovao ili ne, to je danas mnogo lakše nabaviti nego vutru. Niko ne voli da ode nepripremljen na parti. A ja sam tu da ih spremim i svima bude lepo. Takođe, haludže su baš popularne u poslednje vreme. Više pečurkice nego LSD. Šta ćeš, studentarija.

Imaju li studenti danas uopšte love za gudru?

Za to se uvek nađe. Mada često me mole da dajem na ler, na lepe oči ili šta ti ja znam. Nekoliko puta sam se zajebao.

Mora da si popularan na fakultetu.

U neku ruku, da. Ali to je pomalo i sranje. Ljudi očekuju od tebe da se stalno otvaraš, rolaš, duvaš. Zato mnogima pričam da ne duvam više.

Ali si u bliskom odnosu s mušterijama, gde povlačiš tu liniju, mislim, ipak ste svi studenti i kolege?

Da, o tome ti i pričam. Jesmo mi bliski i sa svima sam ja kul, i tu je najzajebanije povući liniju. Nekad se stvarno otvorim jer mi je super ekipa i zezamo se ali onda se niko ne seti da plati sledeći put nego sede tako kao mule i čekaju da zavučem ruku u gaće.

Pogledajte VICE dokumentarac "Kuvanje s kokainom":

Kako sve to utiče na tvoje studiranje? Oduzima li ti vreme?

Sada ne mnogo. Dva, tri puta mesečno po sat vremena mi treba da sve pripremim. A studiranje mi je trenutno i lakše jer ekipe sa raznih fakulteta vole da dođu kod mene na grupno učenje i pomognu mi sa ispitima. Dobro sam društvo, hehe. Međutim, iskreno, bio je period kada nisam ni mislio na fakultet. Živeo sam kao faraon, slušao rep, pakovao robu i bio najjači. Gajba mi je bila dvor. Dolazio je jedan lik samo da nam svira gitaru, ove slike ovde su mi donosili likovnjaci, a studentkinje fizioterapije su me besplatno masirale. I svi smo se dobro zezali, ipak smo studenti. Ali to te sjebe posle nekog vremena. Pogubiš se i u vremenu i u računici. Više nisam u tom fazonu i jedva čekam početak semestra, i zbog fakulteta i zbog posla.

Znači stižu brucoši.

Da, oni su najjači, puni energije i volje za zajebancijom i isprobavanjem novih stvari. I najzabavnije je kada me prvi put zovu. Pričaju u šiframa nekim - donesi mi "dva diska", "dva para patika" i slično. E sad, nemoj da misliš da nisam svestan odgovornosti koju imam kao neko od koga neke stvari nabavljaju prvi put. Ali, na kraju, sve se svodi na trgovinu.

Verovatno si upoznao mnogo ljudi.

Što kaže jedan moj ortak: preko vutre sam upoznao više ljudi nego ambasadori UNICEF-a. Zanimljivo je što nisu svi ti ljudi probisveti, večiti studenti i zloupotrebljivači droge. Ima tu i štrebera, i onih koji rade neki od onih legalnijih poslova o kojima sam pričao pa ne stižu da se posvete fakultetu. Njima uglavnom treba nešto za energiju i fokus. Za to im dajem amfetamine, mislim naši matorci su na fakultetu to zvali "bela kafa". Jebiga, i ja sam položio dva ispita na spidu, kada nisam imao dovoljno vremena.

Zar se ne bojiš da će neko da te opljačka? Ili da će nekome da pozli od tvoje robe?

Od toga se uvek plašim, zato i jesam oprezan. Znaš, ako neko pretera sa ekserima pa zaglavi u hitnoj prvo što će lekari uraditi je da zovu muriju. Srećom, to mi se nije dosad desilo, jedini način na koji ja mogu da utičem na to je da po sopstvenom osećaju određujem kome šta dajem i koliko. A to nije toliko sigurna stvar.

Šta je najluđa stvar koju su ti tražili?

Uglavnom sve mogu da nabavim. Ali kada me neko pita za heroin, kažem: doviđenja, prijatno. Nije da sam ja sada u poziciji da morališem, ali hors mi je odvratan oduvek.

Na kraju, misliš li da ćeš po završetku fakulteta tražiti posao u struci ili biti diler sa diplomom?

Nadam se prvome i zaista bih voleo da ostavim ovo sranje, brate. Mislim, nije me sramota što ovo radim, samo nije baš ni ugledno. Ne bih voleo da me ljudi celog života doživljavaju kao nekoga ko u gaćama stalno ima neke kese pored kite. Ali i sam vidiš kakva je situacija, kao što kaže u onoj pesmi:"učim školu, znači kad ne budem imao flop imaću diplomu."

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu