Drogirala sam se svakog vikenda. Evo kako sam shvatila da imam problem.

Članak je prvobitno objavljen na VICE Netherlands.

„Dušo, možeš li da nabaviš neke stvari?“ Takve sam poruke dobijala u petak popodne u „Raveteam“, grupnom četu mojih prijatelja. Onda bih prelistala svoje arhivirane poruke i malo oklevala - bilo je previše opcija. Našla bih na dilera koji je naveden kao „KetaBro“ i pročitala njegov meni, ali, u stvari, već sam znala šta želim: „Hej, može 2k i 1c?“ Nekoliko sati kasnije, sedela sam za kuhinjskim stolom sa svojim drugaricama i razmišljala o tome gde ćemo izaći. Iscrtala bih jednu liniju pre nego što bismo uopšte izašli iz kuće.

Korišćenje droga na nedeljnoj bazi je bila moja ideja normalnog. Ljudi oko mene su to radili koliko i ja, i to ne samo u malim količinama. Ali koristili bismo samo vikendom, tako da se nikada nisam zapitala da li sam zavisnik.

Ali onda sam počela da imam sve više padova raspoloženja tokom nedelje, a vremenom sam se čak i navikla na njih. Odnosno, sve do dana kada sam dobro pogledala šta guram u nos i počela da se pitam: da li smo se zavaravali misleći da naša vikend navika nije problem? Koja je linija između rekreativne zabave i stvarnog problema?

„To je komplikovano pitanje“, uzdiše stručnjak za prevenciju Eva Kalis iz Jellineka, platforme koja je specijalizovana za lečenje zavisnosti u nekoliko centara širom Holandije. „I već vam mogu reći da na ovo nema jasnog odgovora.

Upotreba droga se može podeliti u nekoliko faza. Prva faza je kada se upoznajete sa njom. „To je, na primer, kada prvi put osetite miris trave ili vidite da je neko potpuno razvaljen na žurci“, objašnjava ona, dodajući da je druga faza kada jednom ili dva puta isprobate drogu.

„Ako je iskustvo lepo, možete se prebaciti na rekreativnu upotrebu: koristite na kontrolisan način u društvenim prilikama“, kaže ona. „Rekreativna upotreba znači da nema uticaja na vaše dnevne aktivnosti. Vi kontrolišete.” Uzmimo, na primer, ljude koji opušteno uzmu nekoliko eksera na muzičkom festivalu nekoliko puta godišnje. „Ali ako koristite drogu skoro svakog vikenda, teško je to i dalje označiti kao rekreativnu upotrebu – onda govorimo o redovnoj upotrebi droga.“ Prema Kalis, uobičajena redovna droga nije nužno problematična. Ali brojni signali mogu ukazivati na to da navika polako evoluira u zavisnost: „Jednostavno rečeno, neko ko koristi samo vikendom i nema daljih problema ne spada u najtežu kategoriju zavisnosti“, kaže ona. „Ali da li ste i dalje u mogućnosti da se zabavljate na žurci bez uzimanja te linije ili te pilule? Što češće koristite, veća je šansa da ćete na kraju koristiti sve više i više. Izgrađujete toleranciju, tako da morate da uzmete više da biste osetili isti efekat." Ako osećate žaljenje nakon uzimanja droge i pokazujete fizičke simptome povlačenja, ovo su znaci da vaša zabavna navika izmiče kontroli. Ako tokom nedelje već razmišljate o bezobraznoj liniji ili tri u petak uveče, možda ćete razviti psihološku zavisnost. A ako koristite drogu da biste potisnuli svoja osećanja ili vam je potrebno da se osećate bolje, verovatno ste ušli u problematičnu fazu. „To su signali koje treba da shvatite veoma ozbiljno“, savetuje Kalis.

Ali šta ako verujete da upotreba droga ne utiče na vaš svakodnevni život, ali planirate da ukalkulišete padove raspoloženja, kao što sam ja radila? Otkazivanje sastanaka, poteškoće sa ustajanjem iz kreveta i nedovoljno fokusiranje na posao bile su stvari koje sam videla kao neizbežni neželjeni efekat moje upotrebe. Život mi je bio u redu – da tako kažem – i spolja nije izgledalo ništa loše. Ali gledajući unazad, mislim da sam u nekom trenutku jasno ušla u tu problematičnu fazu.

Godinama je sve bilo zezanje. Kao DJ-u na amsterdamskoj klabing sceni, otvorio mi se čitav novi svet: mesta na listi gostiju, besplatna pića i puno pažnje. Sa 20 godina počela sam da koristim koks i ket na nedeljnoj bazi. Na bezbroj žurki iza scene, videla sam gomilu ljudi koji su otvoreno gurali drogu u nos. Bilo je to samo sredstvo da zabavne večeri budu još zabavnije.

Ali karantin tokom korone je promeno stvari. Nekoliko vikenda zaredom, zatekla sam se kako sedim u istoj dnevnoj sobi sa ljudima koje sam zapravo prezirala. Ali sam stalno dolazila i uvek sam odlazila poslednja, jednostavno zato što je tamo bila droga. „Želim da nestanem“, stalno sam mislila u sebi. Taj glasić i želja da se otupim postajali su sve glasniji i radnim danima, sve dok nisam shvatila da moram nešto da promenim.

Dok su mi stvari postale jasnije, činilo se da ljudi oko mene nisu mislili da imaju problem. Ali ne spadaju svi koji se drogiraju na nedeljnoj bazi u kategoriju „problematičnog korisnika“, kaže Arne van den Bos, istraživač na Univerzitetu primenjenih nauka u Groningenu koji proučava normalizaciju droga.

„Neki ljudi mogu da podnose padove bolje od drugih, jer su u stanju da odvoje taj emocionalni osećaj od stvarnosti i vide da je to samo hemijska reakcija“, objašnjava on. Ali mnogi to ne mogu da urade: „Ljudi koji imaju visoke ocene emocionalne nestabilnosti, kao što je neuroticizam, verovatnije će koristiti drogu kao mehanizam za suočavanje. Druge grupe ljudi koje su podložnije problematičnoj upotrebi droga su ljudi sa socijalnom anksioznošću, ADHD-om ili lošom kontrolom impulsa.

Povrh ovoga, „grupa čiji ste deo određuje šta je prihvaćeno, a šta je preterano”, dodaje Van den Bos. U mojim krugovima je bilo potpuno normalno koristiti kokain, spid ili ket svakog vikenda, ali crta je povučena kod GHB, ili G. „U tom slučaju, činjenica da se šmrkanje kokaina dešava svakog vikenda se potpuno ignoriše“, Van den ističe Bos.

Njegovo istraživanje društvenih trendova takođe pokazuje da je upotreba droga postala pristupačnija. Lakše je nabaviti drogu nego pre deset godina – prodavac sada može da pošalje svoj meni preko WhatsApp-a i bude na tvom pragu nakon jednog brzog SMS-a. „Ovo je takođe postalo veoma normalno; za ljude više nije čak ni uzbudljivo da se sretnu sa dilerom“, kaže Van den Bos.

Uzimanje droga je takođe postalo manje tabu u različitim društvenim krugovima. „Pre deset do 20 godina, droge su se koristile samo u uskim grupama kao što je plesna scena“, objašnjava Van den Bos. „Sada vidite da se to dešava u celom društvu, kao među studentima, na primer. Otvaranje razgovora o drogama može biti samo pozitivna stvar. Ali Van den Bos takođe govori o konceptu „ograničene normalnosti“: o drogama pričamo samo u krugovima u kojima znamo da su prihvaćene ili čak normalne, ali to ne činimo van ovih krugova u kojima bi naše navike mogle biti znatno ugrožene.

Takođe napominje da smo skloni da se zavaravamo govoreći sebi da koristimo drogu samo iz zabave, a u stvari znamo da su one mehanizam suočavanja na podsvesnom nivou. „Volimo da opravdavamo svoje ponašanje, jer nam to pomaže da očuvamo samopouzdanje“, objašnjava on. "Ali u tom slučaju govorimo o kognitivnoj disonanci - kada ljudi govore jedno, a rade suprotno."

Većina ljudi eksperimentiše sa drogom kada su mladi i na kraju preraste svoju naviku. I to je sasvim normalno ponašanje. Ali Van Den Bos takođe tvrdi da je važno upoznati sebe u društvenim situacijama bez štake u obliku pića ili droge: „Opasnost od redovne upotrebe je u tome da se možete odvojiti od sebe, jer ne znate u potpunosti šta je vaše reakcija na određene situacije a šta je pod uticajem hemijskih procesa koji se odvijaju u vašem telu – čak i danima nakon upotrebe.”

To je pogodilo živac. Nisam znala ko sam bez alkohola ili droge. Nakon te depresivne spoznaje, obratiča sam se Jelineku da započnem tretman nedeljnih sesija sa terapeutom kako bih identifikovala okidače za upotrebu. Postalo mi je jasno da koristim drogu da se lakše nosim sa svojim mislima. Takođe mi je dijagnostikovan ADHD i visoka osetljivost, što mi je otvorilo oči.

Nakon što smo identifikovali razloge zašto sam uzimala drogu, razgovarali smo o novim zdravim strategijama suočavanja i odlučili za datum prestanka: 30. oktobar 2022. U nedeljama koje su prethodile tom roku, uzimala sam više droga nego ikad, jer sam znala da ću uskoro prestati. Ipak, nisam konzumirala drogu ili alkohol u poslednjih nekoliko meseci. To je dugo, introspektivno putovanje i nije uvek bilo lako. Ali za sada, to je ono što je najbolje za mene. Devojke iz Raveteama će morati neko vreme bez mene.