Tačno pred početak tekuće NBA sezone, Denver Nagetsi – koji su 2017. propustili doigravanje za svega jednu pobedu – bili su ekipa kojoj su predviđali gotovo siguran plasman u plej-of. Prvog marta, nedugo po povratku Pola Milsapa koji je odsustvovao zbog operacije ručnog zgloba, šanse su im bile fifti-fifti. Danas, zahvaljujući trećem najtežem rasporedu u završnici regularne sezone, verovatnoća igranja u plej-ofu pala im je na svega 12%.
Možda i nije fer oceniti Denverov finiš sezone kao „kolaps“, pogotovo ako uzmemo u obzir šta su sve prošli usput. Ali, i sreća je deo igre, i ako do toliko željenog plej-ofa zaista ne dođe, svi će biti izuzetno razočarani. Sve to povlači neka određena pitanja, i uskoro će uprava tima iz Kolorada morati da se zapita – da li je budućnost ovog sastava zaista toliko svetla koliko to neki predviđaju, i ako nije, šta uraditi po tom pitanju?
Videos by VICE
Lako je ovde uperiti prstom u Pola Milsapa, tj. povredu koju je doživeo, i iskoristiti je kao opravdanje. Zaista, Milsap je propustio skora pola sezone – bez njega, Denver ima skor 24-20. Nije, doduše, išlo bajno ni otkako se on vratio. Denver nije u najboljoj formi otkako je prošla Ol-Star pauza u februaru, zapravo, prečesto izgledaju kao ekipa bez pravog identiteta na parketu.
Milsap, četvorostruki Ol-Star igrač, jeste doneo neke pozitivne novine, ali generalno gledano, ovo je još uvek jako slična ekipa ako je uporedimo sa onom iz prethodne sezone. Da vas podsetimo, oni su sezonu 2016-17 završili kao defanzivno najgora ekipa u ligi, a napad im je od Ol-Stara pa do kraja bio zapravo najbolji. I tako nekako je i danas – Denver je, u suštini, slika i prilika svog najboljeg igrača, Nikole Jokića. Jokić je u odbrani ranjiv (ali ne i beznadežan), dok mu u napadu niko ništa ne može.
Nikola Jokić je danas je ne samo jedan od najboljih spot-up šutera lige, već je jedan i od najefikasnijih napadača u reketu. Jokić, koji je ove sezone dosta popravio i svoju skok igru i iznuđuje mnogo faulova pride, je trenutno na dobrom putu da postane jedini visoki igrač uz Kevina Garneta i Vilta Čemberlena (da, da, Vilta Čemberlena!) koji je završio sezonu sa minimum 17 poena, 10 skokova i 6 asistencija u proseku. Jasno vam je da se radi o vanserijskom, vanvremenskom talentu.
Takođe, svesni ste da Jokić ima tek dvadeset i tri godine, i da će sigurno još napredovati – pogotovo na polju fizičke spreme. Sad, osim njega, Denver ima i Garija Herisa, takođe dvadesettrogodišnjaka, kao i dve godine mlađeg Džamala Mareja. Njih trojica su već sada jedan od najuzbudljivijih mladih trija u ligi – neko sa strane bi rekao da su Nagetsi ovde definitivno u dobroj poziciji.
Međutim, kada u obzir uzmemo ovu sezonu u kojoj mladi asovi Denvera nisu uspeli da timski uznapreduju do željenog nivoa, dolazi do izvesnih prolema. „Grumenje“ će se ubrzo naći u interesantnoj ekonomskoj situaciji, koja može surovo da se poigra sa njihovom koncetracijom talenta.
Uzmimo prvo Jokića, koji na kraju ove sezone ima timsku opciju vrednu 1.6 miliona dolara. Ukoliko je Denver odbije, on postaje ograničeni slobodni agent kome će pola lige istog momenta ponuditi „maksimalca“ (oko 146.5 miliona dolara na pet godina vernosti). Naravno, Denver bi imao pravo prvenstva na njegove usluge, i sigurno bi ga i zadržao.
E sad, ukoliko Vilson Čendler slučajno ne reši da iskoristi svoje pravo da postane slobodan agent i uprava se nekako ratosilja još igrača (što je malo verovatno), Denver bi verovatno već iduće sezone ušao u zonu „poreza na luksuz“ – i to pre nego što je njihov sastav pokazao spremnost da zaigra u plej-ofu. Da vas podsetimo da Pol Milsap trenutno košta trideset miliona godišnje, a tu je i rezervni centar Mejson Plamli sa svojim ugovorom od 41 milion dolara na tri godine (zašto mu je dotični uopšte i ponuđen, to niko ne zna). Čak i kada se tim odrekne Keneta Farida na leto, finansijska situacija ne izgleda sjajno.
U ovih osamnaest godina otkako je biznismen Stan Krenke vlasnik Nagetsa, tim iz Kolorada je svega tri puta ušao u top 10 NBA po platnom spisku – sva tri puta tokom ere Karmela Entonija. Nije nemoguće da Denver iduće sezone iskešira dodatne dažbine uprkos neulasku u plej-of, ali bi onda uprava kluba tri puta razmislila o svakom idućem potezu.
Pogledamo li malo dalje u budućnost, videćemo da bi Nagetsi na pragu treće decenije dvadeset i prvog veka verovatno imali dve trećine svog „seleri kepa“ vezane za svega tri igrača – Jokića, Herisa, i Mareja, za kojeg pretpostavljamo da će takođe zaraditi maksimum. Ova računica izuzima Milsapa, koji će verovatno otići, i Vila Bartona, kojem ne bi bio ponuđen nastavak saradnje na duže staze. Takođe, ne spominjemo ovde ni Treja Lajlsa, nekadašnjeg dvanaestog pika na draftu, koji polako sazreva u sasvim solidnog igrača.
Pretpostavimo sada da Denver iskoristi timsku opciju na Jokićevom ugovoru, i da Darel Artur i Čendler iskoriste svoje lične opcije. Ovakav rasplet stvari sačuvao bi gazde u Denveru od dodatnih nameta, ali bi stvorio i prilično nelagodnu situaciju pred sledeće leto. Nikola bi, naime, onda 2019. postao slobodan igrač, i nema garancija da bi uopšte ostao u Koloradu ako mu neko drugi ponudi bolje uslove.
Realnost je takva da bi verovatno samo Denver mogao Jokiću da ponudi maksimum, ali opet, zašto rizikovati? Previše stvari može krenuti po zlu. Šta ako se Milsap opet povredi? Ili ako Marej ne odigra u shodu sa očekivanjima? Mnogo nepoznatih je u igri. Jedina pametna odluka bi bila što pre „zaključati“ srpskog centra na još pet godina – sem ako se dve strane tajno ne dogovore da će za godinu dana sigurno obnoviti vernost jedni drugome.
Ali nije sve u Jokiću. Denver i dalje nema dobru odbranu (iako je napredak koliko-toliko očigledan u odnosu na prošlu sezonu). Pol Milsap je solidan defanzivac, ali kada su i on i Jokić na parketu, odbrana Nagetsa je često bušna tamo gde ne treba.
Globalno gledano, Nagetsi su loši na preuzimanjima, slabo se postavljaju u odbrani i previše udvajaju gde ne treba. Takođe, često bespotrebno gube loptu kada je to najmanje potrebno. Pogledajte kako ovde Čendler i Haris uspevaju da uprskaju čak i najrutinskije preuzimanje.
Svaki put kad sednem da gledam Denver, primetim barem dve-tri ovakve ili slične greške. Nekad mi se čini da se ovakve stvari mogu ispraviti, a nekad mi deluju kao beznadežan slučaj. Prethodne sezone, Denver je bio ekipa sa najmanje iznuđenih izgubljenih lopti u ligi. Ove godine su se malo popravili – sada više nisu poslednja, već 21. odbrana lige, uglavnom zbog nešto agresivnijih šema u kojima Jokić češće izlazi na šuteve spolja.
To je prilična kocka. Jokić je dosta trom, i njegova fizička sprema još uvek nije na elitnom nivou, što se i ilustruje njegovim procentima – u prve tri četvrtine, Nikola ima konzistentne šuterske brojke, ali u četvrtoj one padne u proseku za deset posto. Ipak, njihov napad je dovoljno jak da istrpi „osrednju“ odbranu.
Biće zanimljivo i videti šta uprava planira sa trenerom Majkom Melounom. Meloun je trener koji voli da „trenira strogoću“, i njegova je zasluga to što su Marej, Jokić, Lajls i Heris napredovali toliko koliko jesu. Meloun, takođe, nije kriv što je Milsap doživeo povredu. Međutim, za njega važi da je defanzivno nastrojen trener, a Nagetsi su upravo na ivici propuštanja drugog uzastopnog doigravanja baš zbog loše odbrane. Otkaz Melounu ne bi smeo da iznenadi nikoga.
To bi u neku ruku bio i loš potez, jer ovaj stručnjak je uspeo da napravi lep napadački sistem u Denveru koji ne zavisi isključivo od Jokićeve briljantnosti. Pogledajte, recimo, ovaj Milsapov „lažnjak“, u kojem on prvo fintira blok blizu linije tri poena, a onda rotira na kapicu i omugućuje Mareju lak skok-šut za nove poene. Marej je budući 50/40/90 igrač, i čini se da Meloun zna da ga iskoristi na pravi način.
Nagetsi su, dakle, mladi i talentovani. Ruku na srce, ne postoji mnogo mladih i talentovanih timova koji se nađu u ovakvim finansijskim dilemama u ovako ranoj fazi razvoja. Ovo je NBA – sve je moguće, i ništa nije zagarantovano. Ako Jokić u dogledno vreme ne popravi svoju odbranu, Denver ne deluje kao dobar budući kandidat za titulu, pogotovo ako shvatimo da ekipa nema previše „lufta“ da dovede kvalitetne defanzivce da ga pokriju. Milsap jeste logičan izbor, ali ne zaboravite da je on ujedno i čitavih deset godina stariji od Nikole.
Situacija u kojoj se Denver nalazi je ona visokog rizika. Nije lako odlučiti se za dugoročnu vernost igračkom jezgru koji se još nije u potpunosti potvrdio kao izvesno kvalitetan, a još manje kada dodamo činjenicu da je Denver, istorijski, prilično nepopularno odredište među „jakim“ slobodnjacima na NBA tržištu. Nagetsi su pritom već sada dovoljno dobri da ne budu faktor na draftu, a greška pri izboru Emanuela Mudieja im definitivno nije pomogla.
„Ista meta, isto odstojanje“, najbolji je način da se opiše Denverova sezona 2017-2018. Poučeni time, lako je prognozirati da će ovaj tim možda ostati zaglavljen na NBA verziji ničije zemlje – predobri za visoke pikove na draftu, ali i ne dovoljno kvalitetni za borbu za nešto više. Ukoliko Marej ubrzo pokaže željeni iskorak u pravom smeru, svi će odahnuti. Međutim ako do toga ne dođe, možda se uprava odluči da rasturi ovo što ima, zadrži Jokića i okruži ga manje perspektivnim, ali zato proverenim igračima zadatka. Za sada, u Koloradu ostaju obazrivi ali i optimistični – drugog izbora, kada sve uzmemo u obzir, baš i nemaju.
