Autor i izvršni producent serije Narkos, Erik Njuman, je sredinom devedesetih imao ideju za ovu seriju. Čuo je priču o smrtonosnom kolumbijskom kartelu Kali, i oborila ga je s nogu. Počeo je da istražuje ou grupu, pomislio da bi o njoj mogao da se snimi sjajan film, i čuvao je tu ideju u svom zadnjem džepu, dok je tražio pravog partnera da ostvari njegovu viziju na ekranu. Tu na scenu stupa Netfliks.
Na sastanku sa ovim gigantom za striming, godinama nakon što mu je kartel zapao za oko i zainteresovao ga, pitali su Njumana da li ima nešto što bi funkcionisalo u Latinskoj Americi. Imao je, i to nešto što je oduvek čuvao. Njegova ideja za film Narkos se pretvorila u TV seriju – nešto za šta je ovaj producent za veliko platno mislio da nikada neće raditi. Ta serija je postala hit, sada u svojoj četvrtoj sezoni, sada prešavši sa kolumbijskog Kali kartela na meksički kartel iz Gvadalahare, za Narkos: Meksiko, čija je premijera bila 16. novembra. Ova sezona prati isprepletane priče agenta DEA Kikija Kamarene (Majkl Penja) i Miguela Angela Feliksa Galjarda, poznatog kao El Padrino (Dijego Luna), kuma meksičkih narko kartela.
Videos by VICE
VICE je telefonom razgovarao sa Njumenom da bi saznao zašto rat protiv droge nije započeo sve dok Kamarena nije bio ubijen, zašto je El Padrino bio čovek koji se zatekao između čekića i nakovnja, i kako je kartel iz Gvadalahare iznedrio legendarne narko bosove kao što su Rafael Karo Kvintero, braća Areljano Feliks, Ernesto Fonseka Kariljo, poznat ko Don Neto, i Hoakin „El Čapo“ Guzman. Evo šta je imao da kaže.
VICE: Zašto ste odlučili da fokus Narkos Meksika bude na Kikiju Kamareni, agentu DEA koji je 1985. ubijen u Meksiku?
Erik Njuman: Ova sezona u velikoj meri govori o sudaru ova dva čoveka. Feliks Galjardo je bio vođa i osnivač Gvadalahara kartela, a Kiki Kamarena, agent DEA stacioniran u Gvadalahari mu je na neki način bio na tragu. To je u velikoj meri bio otrežnjujući događaj za sve, kada su ljudi shvatili da je u toku rat protiv droge. Nemoguće je ispričati priču o krijumčarenju droge u Meksiku bez ove priče. Mislim da nijedan od njih nije shvatao u šta se upušta i koliko će to biti krupno. To je na neki način fascinantno mesto za početak, i mislim da je ispalo veoma dobro.
Nova serija prikazuje kako vlada SAD isprva uopšte nije bila mnogo zainteresovana za to što se događa u Meksiku, sve dok Kiki nije bio ubijen. Da li biste rekli da je Kikijevo ubistvo bio početak rata protiv droga kakav danas poznajemo?
To je definitivno bio trenutak kada smo shvatili da smo u ratu. To je bilo veliko otrežnjenje. Ono što se događa kada policajac bude ubijen u Americi je drugačije nego ono što se događa ovde. U Meksiku i Kolumbiji stalno ubijaju policajce, u ogromnom broju. Ali za Amerikance, koji su mislili da su neranjivi, kao da su nedodirljivi, to je bilo, „ne, ne“. To je mnogo veće i mnogo više van kontrole nego što smo mislili. I s toga, taj trenutak je za obe strane bio početak onoga što znamo sada, posle pogibije pola miliona ljudi.
El Padrino se smatra za kuma meksičkih narko kartela, ali u seriji, kada gledamo kako je opisan, često deluje kao da je on bio taj koji se nalazio između čekića i nakovnja. Možete li da objasnite tu karakterizaciju?
Vidi, ja ne verujem da je svet pun dobrih i loših momaka. Sklon sam tome da verujem da je pun loših momaka i veoma loših momaka. I mislim da možeš da humanizuješ skoro svakoga. Volim da mislim da je svako ili junak, ili žrtva u svojoj priči. Nikada ne zlikovac. Niko ne kaže, „Jebi ga, ja sam negativac“, i mislim da isto važi i za krijumčare droge. Oni opravdavaju ono što rade. Taj izgovor možda nije dovoljan, ali ako ga slušate, to dovoljno objašnjava kako su se obreli u tom položaju. Ono što ne možeš da zanemariš u ovoj priči je uloga koju Amerika ima kao najveće tržište kokaina na svetu.
Činjenica da su meksička vlada i snage zakona dopuštale da to ode toliko daleko je takođe bitna. Nije on uveo korupciju među političare i policajce u Meksiku. Nije on to izmislio. Samo je video priliku i iskoristio je. To je čovek koji je učinio mnogo zla, ali nije čudovište. On je čovek koji se zatekao na lošem mestu. Mislim da ljudskost možemo da nađemo u svakome, i mislim da je za nas u seriji veoma važno da nastavimo da izvlačimo to iz ovih ljudi, jer u suprotnom, samo ćete gledali karikirne likove kao iz crtaća.
Na kraju treće sezone, nekako je delovalo da ćemo u sledećoj sezoni gledati Gospodara Neba. Šta se dogodilo? Hoće li ta linija priče ipak biti istražena? Zato što ste sa El Padrinom zašli dalje u istoriju.
Kada sam to razmatrao, razmišljao sam, ’Okej, definitivno možemo da počnemo od Amada Karilja Fuentesa, zato što je on jedan od najznačajnijih krijumčara u istoriji’. Na neki način jedan od najznačajnijih, ali ja sam pomislio, ako stvarno želimo da razumemo ovog čoveka, moramo da se vratimo dalje u prošlost i počnemo od trenutka kada su svi ti ljudi krenuli. Zato što su svi bili pod istim kišobranom, El Senjor de Los Cijelos, Čapo Guzman, Ismael Zambada i Hektor Palma. Ovi tipovi su bili ugledna imena u Meksiku. Neki su bili ugledni čak i SAD, kao Čapo. Ali svi su počeli da rade za tog tipa.
Kartel iz Gvadalahare je imao mnoge druge legendarne narko bosove osim El Padrina, kao što ste i rekli. Kakvu ulogu su igrali Rafael Karo Kvintero i Don Neto u ovoj organizaciji i ovoj priči?
U organizaciji i ovoj priči, veruje se da je Rafa Kvintero izmislio sensimilu. On je bio genije. Drugačiji genije od Galjara. On je bio uzgajivač, i bio je mlađi, i možda impulsivniji. Na neki način je bio brilijantan, barem kada je uzgajanje u pitanju. Fonseka Kariljo je bio krijumčar starog kova, ali sa snažnim korenima. Feliks Galjardo je odrastao uz krijumčare. Bio je policajac koji je postao krijumčar. Fonseka Kariljo je bio krijumčar. Bio je originalni gangster. Bio je tu od početka, i imao je izvestan nivo kredibiliteta koji Galjardo sam po sebi nije imao. U to vreme, pre nego što su počeli da se bave kokainom, Rafa Kvintero je imao proizvod. On je zapravo naučio kako da ga uzgaja, i to je promenilo pravila igre. Uzgred, ovo se sve događalo pre kokaina. Kokain se još nije pojavio. A Rafa Kvintero se sada na velika vrata vratio u igru. On je jedan od vođa kartela Sinaloa. U punom je zamahu.
El Čapo je takođe počeo u kartelu iz Gvadalahare. Koliko je za seriju bilo važno da ga prikaže kao dečka koji obećava, i da li je sve to priprema za njegovu priču u narednoj sezoni?
To nam svakako daje neke opcije. Prvi cilj je bio da ispričamo priču koliko su svi ti tipovi bili međusobno povezani, i koliki je značaj ove organizacije bio, u smislu da niko od njih bez nje ne bi postojao. Čapo ne bi postojao. El Senjor de Los Sijelos ne bi postojao. Niko od njih ne bi postojao bez tih tipova, bez kartela iz Gvadalahare. Dobra je fora kada ugledaš Čapa. Prilično je kul. Pomisliš, ’Sranje, to je Čapo’. Ne znaš ko je sve dok on ne izgovori svoje ime, pa je to na neki način zabavno. Mislim da definitivno ima mnogo različitih pravaca u kojima možemo da krenemo ako nastavimo sa serijom.
Narkos: Meksiko stvarno skida veo tajne sa korupcije u Meksiku, i sa toga koliko visoko ona seže. Šta mislite, zašto narko karteli i korumpirani političari u Meksiku idu ruku pod ruku?
Mislim da postoje veoma komplikovane situacije za koje Amerika treba da preuzme veliki deo odgovornosti. To avisi od toga koliko si velikodušan kada razmotriš ulogu Amerike u Latinskoj Americi, ali generalno, ona je bila užasna, objektivno gledano. Po pitanju toga kakve ljude smo podržavali. Povlačili smo neke veoma surove ekonomske poteze koji su finansijski naškodili tim zemljama. Mi nikoga ne osuđujemo, stvarno. Svi su odgovorni za ovu katastrofu. Nema dobrih ili loših momaka. Ima loših i stvarno loših momaka. Ja mislim da je naša obaveza, iako nismo snimili dokumentarni film, da budemo objektivni koliko god je to moguće.
Korupcija je u Meksiku uvek postojala, kada je u pitanju policija. Oni okreću glavu na drugu stranu i štite svoje partnere. Godine korupcije u politici i bogata tradicija krijumčarenja su dovele do savršenog proizvoda, što kokain jeste. To je možda najunosnija supstanca koja je ikada postojala. Vredi nekoliko puta više nego zlato, gledano po težini. Mislim da su sve te stvari zaslužne za stvaranje ovog bezbožnog saveza, a ako ti je Amerika komšija koji ime nezasitu potražnju za kokainom, zašto ne bi uradio sve što možeš da joj ga prodaješ?
Vaša filmska karijera započela je davne 1992, sa filmom Vejnov svet. Šta mislite, šta je najvažnija stvar koju ste naučili o tom poslu?
Otkako sam ja ušao u njega, bilo je mnogo promena. Ja sam mislio da ću čitavog života biti filmski producent, i dobro mi je išlo. Snimio sam neke kul filmove i dobro polazio, ali najbolja stvar koja mi se ikada dogodila je to što sam prešao na televiziju sa Narkos. To se nikada ne bi dogodilo da se posao oko mene nije promenio. Ono što mislim da sam naučio i što bih svakome preporučio je da praviš sranja koja bi želeo i da gledaš. Nećeš biti dobar u pravljenju sranja koja drugi ljudi žele da gledaju. Ti svakako nećeš uživati u tome. Najbolja stvar koju možemo da uradimo je da pravimo stvari koje mi želimo da gledamo. Ja sam jedan od najvećih obožavalaca naše serije, zato što je napravljena za mene. To je upravo ono na šta se ja ložim. Zbog činjenice da sam i dalje u prilici da to radim, osećam se prilično srećno, svakog jutra kada krenem na posao.