Sport

Upoznajte Orlanda Smekesa, bivšeg fudbalera koji sada dominira u ringu

Orlando Smeekes

Nalazimo se u jednoj teretani u Amstelvenu, i trening je u toku. Orlando Smekes, nekadašnji profesionalni fudbaler, udara u džak kao da mu život od toga zavisi. Orlando nosi maslinasto-zeleni šorc, sive bokserske rukavice, i na vratu mu je istetovirano “Hertjan”. Nakon dobrog sparinga sa džakom, Orlando se sklanja u stranu ne bi malo udahnuo. Uzima gutljaj vode i kaže, ovako se bogami ne trenira na fudbalu. Smisao za humor je uvek prisutan.

Smekes je igrao za Den Bos, Go Ahed Igls i Helmond u Holandiji. U inostranstvu se oprobao u tri nemačka kluba, kao i u južnoafričkom Maricburgu. Tri godine nakon fudbalerske penzije, Smekes je konačno rešio da se oproba u nečemu drugom – početkom oktobra 2019. ovaj danas tridesetogodišnjak debitovao je kao kikbokser, u borbi protiv Tamasa Kosenberga u Amstelvenu. “Sve je bilo gotovo za manje od minut”, kaže nam Orlando. Ako je ovom snimku verovati, Smekes zaista nije gubio vremena u nameri da uništi svog protivnika.

Videos by VICE

Orlando se bavi kik-boksom svega pet meseci. Sve je počelo tokom jednog redovnog treninga u teretani, kada je svom ličnom treneru rekao kako ga je ovaj borilački sport uvek zanimao. Još kao fudbaler, imao je priliku da upozna K1 šampiona Alberta Krausa, a kasnije i kikboksera Nikija Holzkena. “Više sam se divio ovim likovima nego, šta znam, fudbalerima Ajaksa”, seća se Smekes. “Ta velika fudbalska imena me nikada nisu zanimala”. Orlando je uvek više bio naklonjen borbama nego lopti, ali izbora baš i nije imao. “Morao sam igrati fudbal iz egzistencijalnih razloga. Da sam nekada mogao od tuče zarađivati kao od fudbala, ne bih gubio vreme na jurcanje za loptom”.

Orlando Smeekes

Smekes je imao teško detinjstvo. Rodio se praktično navučen na heroin, kao dete dvoje zavisnika koji nisu mogli da se staraju o njemu. Zbog toga, on je svoje formativne godine proveo po raznim internatima i prihvatilištima, a od sedme do petnaeste godine bio je pod nadzorom jedne hraniteljske porodice. U to vreme, zaigrao je i fudbal u mlađim kategorijama Herenvena, gde ga je trenirao Hertjan Verbek, nekadašnji trener AZ-a, Fejenorda i Tventea. Verbek je pokazao razumevanje za njegove probleme i pozvao ga kod sebe u kuću, u frižanskom selu po imenu Jubega.

Verbek se prema Orlandu poneo kao prema svom sinu, zbog čega ga je ovaj kasnije i dva puta ovekovečio na svom telu. “Trebala mi je čvrsta ruka”, objašnjava Orlando uz gutljaj pića tokom oporavka od treninga. Priča nam kako je jednom zakasnio na autobus na trening, koji ide svaka dva sata. Pozvao je Verbeka, koji mu je samo rekao “hodaj, šta da ti radim”. Nakon ugodne šetnje od 15 kilometara, Smekes je naučio svoju lekciju. “Upalilo je – sad ako kasnim pet minuta, ja se uspaničim”, priznaje on.

Verbek je tada živeo na velikom seoskom imanju, a Smekes je na placu iza kuće imao priliku i da nauči kako da vozi. Mada, imalo je i to svojih veselih momenata. “Jednom sam slučajno sleteo njegovim Mercedesom u jendek”, smeje se Smekes. Automobil, kojem je prednji deo bio totalno uništen, su na kraju izvukli uz pomoć traktora. Verbek se nije previše ljutio, štaviše, stigao je i da se nasmeje na ovaj “nestašluk”.

Orlando Smeekes

Njih dvojica su i dalje u svakodnevnom kontaktu. Od Verbeka je naučio kako treba da mu počne dan – svako jutro pred trening, na stolu su čaša sveže ceđenog soka od pomorandže, voće i suplementi. “Ne znam kako bih bez toga”, priznaje Smekes. Verbek mu je redovno dolazio u goste u Nemačkoj i Južnoj Africi. Danas je on trener u Australiji, ali se svejedno često čuju. Tako je Verbek putem interneta i ispratio prvu borbu svog posinka.

Inače, Verbek se pre fudbala bavio boksom, i Smekes ga je par puta video kako mlati “krušku” tokom treninga. “Bio je onako, seljački jak”, kaže Smekes, i to ga je prilično impresioniralo. Jednom ga je pitao hoće li ikada biti tako mišićav i snažan kao on, na šta je Verbek odgovorio sa “sumnjam”. Smekes se tada samo još jače posvetio treningu. “I kao fudbaler sam bio ovako građen, sećate se”, kaže on.

Iz Herenvena, Smekes je prešao u Telstar, gde je želo da se osamostali. To međutim nije išlo lako. Plata mu je bila mala, i nije uspevao da se izbori sa dnevnim troškovima – čak je i par meseci bio bez krova nad glavom. “Imao sam puno “cura” u to vreme, a neke su radile i u Mekdonaldsu”, kroz osmeh dobacuje Orlando. One su se brinule o njemu i donosile mu ostatke hrane. U klubu niko nije znao ništa o njegovim problemima, sve dok jednog dana nije pukao pod pritiskom i isplakao se pred svima. Kada je na svu tu muku još i doživeo saobraćajnu nesreću, pao je u depresiju – srećom, ponovo se tu našao Hertjan Verbek koji ga je ponovo primio u dom, zajedno sa njegovom tadašnjom devojkom i malim detetom.

Orlando Smeekes

Smekes se na kraju izvukao iz problema i izgurao šesnaest godina fudbalske karijere. Ipak, fudbal kao takav ga nikad nije previše zanimao, i nije se osećao svoj na svome u tom svetu. “Fudbaleri su često arogantni”, kaže Orlando. “Misle da su iznad drugih ljudi. Zašto? Zato što nešto kao malo umeš sa nogama, i imaš neku kintu? I to je sve?”. Nije mu po volji ni bilo to što se u svlačionicama samo razglaba o fudbalu i igricama. “Bio sam sam samcijat, i brinuo sam se o preživljavanju, a ne o nekim glupostima”. Devojkama bi na sastancima govorio da radi u prodavnicama sa odećom. “Bilo mi je glupo da se predstavljam kao fudbaler. Ne znam koga bi normalnog to naložilo”, priznaje on.

Međutim, u svetu borilačkog sporta, Orlando se oseća kao kod kuće. “Svi treniraju, i niko ne priča lovačke priče. To ti je što ti je”, kaže on. Dok ulazi u ring, sa razglasa se čuje pesma Waarom (“Zašto?”) poznatog holandskog šansonjera Andrea Hazesa – doduše, tvrd tehno remiks u izvedbi DJ Killthebuzza. Zašto Hazes? “Hazes je ćale cele Holandije”, objašnjava nam Smekes. “Kada slušam njegove pesme, uvek sam na ivici suza. Reci mi, zašto sam tako usamljen? To je moja pesma. Sve o čemu on peva, žene, deca, sve to, kroz sve sam to prošao. Orlando ceni Hazesa do te mere da je čak istetovirao i njegov lik na svom vratu.

Danas on trenira pet puta nedeljno. “Kada sam prvi put ušao u ring uz Hazesovu numeru, puno toga se oslobodilo u meni. Ja sam momak koji je puno propatio u životu, i sada je vreme da tu emociju izrazim u borbi”. Inače, odmah nakon prve borbe, Orlandov inboks preplavile su poruke oduševljenih obožavateljki. U šali je predložio treneru da mu da par dana odmora kako bi se natenane posvetio ovim “obavezama”, ali je ovaj to odbio.

Orlando Smeekes

Nekada je Orlando patio i od napada panike, ali kik-boks mu je dao novu veru u sebe. Borilački sport mu daje duševni mir i disciplinu, nešto što mu je dosta falilo u pređašnjem životu punom boli i teskobe. Svog biološkog oca je jedva poznavao – jednom ga je slučajno sreo na ulici. Njegov otac je preminuo nakon trideset godina borbe sa narkomanijom. “I znaš šta, potreslo me je to”, iskren je Smekes. “Rekao sam sebi, sranje, umro je a nismo se nimalo zbližili. Ništa nismo imali jedan drugome da kažemo, razumeš? To je baš loše, i rešio sam da mi se to ne ponovi sa mamom”.

Orlando je, nakon dugo godina razdvojenosti, našao svoju majku u jednoj ustanovi u Huzenveldu, u predgrađu Amsterdama, gde su se ponovo zagrlili. Ali nije lako ponovo izgraditi odnos roditelja i deteta. Orlando nije ljut na svoju majku. “Trideset i pet godina u paklu droge, kome to da čovek poželi? Kakav je to život. Ali, sada barem znam da će jednoga dana umreti na miru. Jer, da nije mojih roditelja, ne bi bilo ni mene danas ovakvog kakav sam.”

Orlandova sledeća borba odigraće se 16. novembra u Alsmeru, tokom “Rings Gala” manifestacije. Uprkos svojim godinama, Smekes i dalje veruje da će se ostvariti kao uspešan profesionalac u svetu kik-boksa. “Ma, nema šanse sada da stanem”, uveren je on. “Ne zanima me ko šta ima da kaže. TIšina svi, biću vrhunski borac. I nećete me zaustaviti.”


Ovaj tekst je prvobitno objavljen na VICE Holandija