Kratka priča i foto esej indijskog fotografa Sohraba Hure.

Zvuk pada kaveza prolomio se kroz kuću. Svraka je pobegla. Svetlo se uključilo i na krevetu Matu se premeštala sa leve na desnu stranu da pronađe svoju glavu. Ruke su ispitivale vrh torzoa, njeni prsti su uspaničeno ponavljale obrazac, da bi se na kraju setila da ona nema glavu. Već godinu dana. Opsesivni ljubavnik je ukrao kada je zaspala. Mogla je to i da nasluti. Prorok je upozorio na to. Kada god je vodila ljubav sa njim, ljubavnik bi je grizao zaista jako. To nije baš nešto što muškarci ne rade, ali sa njim je bilo drugačije. Pokušavao je da joj otkine meso sa grudi, a kada ne bi uspeo u tome, nasmejao bi se i rekao „želim delić tebe da mi ne nedostaješ kada odeš“, a onda bi joj ostavio pare.

Bila je topla i znojava noć. Vetar se skroz zaustavio, a sa njim je i more umrlo. Madu je obrisala znoj sa svog tela. Dan je bio dugačak i dosadan. Idiot od fotografa je došao iz obližnjeg grada Čenaja. Čuo je priču o ženi koja je izgubila glavu i želeo je da je fotografiše. Rekao je da želi da fotografiše sve predivno i odvratno što se dogodilo na indijskoj obali i da je započeo projekat u Tamil Nadu. „Zašto bi neko trošio vreme na to? Imao je i čudan akcenat“, pomislila je.

Madu se kretala kroz dnevnu sobu.“Da mi je majmunčina barem ostavio mali mozak, ovako moram da uzmem potpuno novu glavu.“ Štedela je novac za novu glavu koju joj je obećao prorok. Ali za sada je morala da živi sa uvetom koje joj je sestra pozajmila, koje joj je zašiveno za prednje desno rame. Nedostajale su joj obične stvari kao što je gledanje u ogledalo, stavljanje šminke, provlačenje prstiju kroz kosu…

Morala je da požuri, pilula je postajala sve klizavija u njenim vlažnim rukama. Pre nekoliko meseci kupila je pticu za male pare jer je postala nepodnošljivo glasna. Verovali su da će da prestane sa bukom, ali nije. Zaboravila je da nije zatvorila prozor. Iako je znala da je kavez pao. Bio je zavezan za njen nožni palac. Pomerala ga je da bi videla da li se nešto kreće u njemu, ali bio je prazan. Usamljenost je zagrlila Madu otpozadi dok je stajala ispred praznog kaveza. „Prokletstvo, moraću da kupim novog papagaja od proroka sutra.“