​Zamalo da postanem TV zvezda emisije o seks-turizmu

Mesec dana pre nego što sam napunila četrdesetu, otvorila sam mejl sa naslovom „Seksualne turistkinje“. Obično takve poruke šaljem u spem folder, ali godinu dana ranije pisala sam za McSweeny o amaterskom seks turizmu, pa sam pretpostavila da neko samo želi da me pita gde može da se završi meksička mlečna masaža koja se u članku pominje.

Umesto toga, ispostavilo se da producent za Nightline na ABC hoće nešto drugo da me pita: „Trebaju mi Amerikanke koje se bave seksualnim turizmom i planiraju putovanje oko Nove godine. Iz tvog članka reklo bi se da nam savršeno odgovaraš!“

Kasnije smo se čule telefonom pa sam objasnila da je moj tekst trebalo da bude šaljive prirode – iako jesam imala par internacionalnih romansi, nikad nisam tokom putovanja tražila da platim za nečije seksualne usluge. Nema veze, uveravala me je sagovornica. Mreža samo želi pametne duhovite žene spremne da uzmu život u svoje ruke – odnosno da ga predaju u ruke zgodnog stranog žigola – tokom odmora na Karibima.

Polaskala mi je, pa sam pristala da razgovaram sa njenim producentom. Poslala sam im svoje fotografije. Nastavili smo da pregovaramo.

Za razliku od dobro poznatog fenomena muškog seks-turizma, o ženama koje se ovim bave mnogo manje se priča. Obično su u pitanju starije bele žene koje žive same i samo hoće da ih neko pojebe tokom godišnjeg odmora. Procene iz 2007. godine kažu da čak 600,000 žena godišnje poseti Karipski arhipelag u potrazi za seksom. I ne samo seksom: Univerzitet Južne Floride obavio je istraživanje kojim je otkriveno da seksualne turistkinje stupaju u „pseudoromantične veze“. Neki sociolozi smatraju da bi „romantični turizam“ bio prigodniji izraz, jer većina ovih usamljenih žena traži više od veze za jednu noć.

Pročitajte: Kako sam upao na snimanje rijalitija sa golaćima

Pošto se prethodni muškarac sa kojim sa bila u vezi pokazao kao psihopata, i pošto sam živela u omanjem gradiću u okolini San Franciska gde nije bilo previše dobrih prilika, skoro tri godine sam živela u celibatu. Tri godine bez seksa nije mala stvar. Naravno da mi je zvučalo fenomenalno da dočekam četrdesetu na tropskom ostrvu u hotelskoj sobi (ili ležaljci, ili WC-u, nije bitno) sa seksi strancem.

To putovanje bi mi takođe dalo priliku da se zauzmem za jake žene, da ponudim redak primer seksualno pozitivnog feminizma na televiziji i borim se protiv lažnog morala. Da se radnja vrti oko mene, samohrane majke prosečnog izgleda, kako plivam sa delfinima i sve tako to, zvučalo je savršeno. I tako sam pristala da budem njihova TV zvezda. Snimaće moj jednonedeljni put na Jamajku oko Dana zaljubljenih.

Srela sam dvoje producenata u Kaliforniji i od njih dobila dnevnik u koji je trebalo da unosim zapise o svom svakodnevnom životu – predavanja u školi, staranje o ćerkama, čišćenje za mačkom – sve kao kontrast zabavi koja me čeka na Jamajci. Pametni i duhoviti, lako su umirili moju bojazan da će me predstaviti kao glupu drolju turistkinju koja zapostavlja svoju decu da bi nešto kresnula.

Počela sam da detaljno planiram sve ono što sam želela da predstavim pred kamerom. Iako su producenti insistirali na tome da me snime kako muvam lokalne „bič bojse“ (ili „rent-a-dredove„ kako tamo zovu seksualne radnike), nisam htela da izgledam kao osoba koja iskorišćava domoroce radi seksa. Htela sam da budem ona druga vrsta seksualne turistkinje, upoznata sa teorijom feminizma, uverena da muške kurve mogu da aktivno učestvuju u procesu.

_________________________________________________________________________

Ludački provod na Ibici

_________________________________________________________________________

Odlučila sam da ću delovati mudro i odmereno na letu; čitaću nešto od Bel Huks ili Rebeke Solnit. Preko dana ću nositi Fair Trade letnje haljine i kupaće kostime, a na spavanje svoju Margaret Čo majicu. Biću u najgorem slučaju pripita, nikako pijana, i inteligentno ću voditi razgovore o globalizaciji i ornitologiji. („Jeste li znali da preko 300 vrsta ptica živi na Jamajci?“) Tokom tih nedelju dana upoznaću pametnog i zgodnog putnika sa kojim ću ćaskati o klimatskim promenama i evoluciji hip-hopa dok budemo šetali plažom ka mom ekološko-svesnom bungalovu; kamera će nas pratiti samo do vrata, a onda će kadar preći na pun mesec koji obasjava talase u daljini…

U ovoj fantaziji, čak i najstrožiji moralisti među kritičarima aplaudiraće mojoj personi. Privešću kraju svoju trogodišnju nejebicu smisleno i bezbedno, proglasiće me za šampiona feminizma: Letnji Seks Za Sve Nas!

Kupila sam novi kupaći, dobro mi je stajao. Zakazala sam uklanjanje jedne od svojih glupavih tetovaža. Rezervisala sam let i hotel. Bila sam skroz spremna da se na Jamajci vratim u formu.

Uprkos ovom naivnom sanjarenju, bila sam nesigurna. Mučile su me noćne more – eksplozija i pad aviona, zarazni komarci, neočekivana trudnoća. Vrtelo mi se kroz glavu upozorenje jedne od mojih prijateljica koja je pokušala da me ubedi da odbijem ponudu: Producenti mogu da montiraju snimak kako god hoće. Njenim rečima, „Možda kažeš nešto o ukusnom avokadu, a oni to izvuku van konteksta pa ispadne kao da pričaš o muškim genitalijama, sačuvaj bože!“

Umesto da me prikažu kao samouverenu i odmerenu osobu, možda me samo snime kako u avionu plačem i gutam lekove za smirenje. Po ovom scenariju, izgubila bih kofer sa društveno odgovornom garderobom pa bih bila prinuđena da nedelju dana nosim plastične papuče i rasta-haljine iz kioska na aerodromu. Da se utešim, stukla bih sve voćne koktele sa majušnim kišobranom na ostrvu, i završila u krevetu sa američkim turistom od 24 godine koji nosi kačket naopako. Kod kuće, mlađu ćerku bi uplakanu progonila druga deca iz škole i vikala da joj je mama kurveština.

Ovaj izmaštani najgori moguće slučaj me je opsedao mesecima pred put, da bih na kraju shvatila da ipak ne mogu da se upustim u to međunarodno putešestvije razvrata. Nisam ti ja za seks-turizam.

Ali pre nego što sam se odvažila da otkažem dogovor producentima, otkazali su oni meni. U mejlu su mi objasnili da se ceo program ipak otkazuje – navodno, plašili su se da za nedelju dana neću uspeti ništa da prevedem, da ću produžiti svoju trogodišnju nejebicu, i da će se oni vratiti kući praznih šaka.

U izvesnom smislu mi je laknulo. Od pomisli na ulogu prave seksualne turistkinje, plaćene lažne romanse na brzinu, stomak me je zaboleo. Neki stručnjaci smatraju da je ženski seks-turizam drugačiji od muškog, da su seksualni radnici više delaju kao „sponzoruše“, ali meni je sve to ipak delovalo kao eksploatacija. Naravno da nije sramota imati seksi randevu u inostranstvu, ali za mene lično, ne mogu da pređem preko toga da nekom platim za seks.

Na kraju, umesto da otputujem na Karibe, snašla sam se na drugi način. Otišla sam na pešačenje do obližnjeg jezera u društvu pouzdanog, normalnog, stabilno zaposlenog bivšeg ljubavnika da bismo zajedno gledali zalazak sunca jedne hladne januarske večeri. Nisam nosila svoj novi kupaći kostim, ali jesmo pričali o reformi imigracionog sistema, lokalnom hip-hopu, i naravno, o mom otkazanom putu. Pili smo pivo umesto voćnih koktela, nije bilo peščanih plaža – ali nije bilo ni kamera. Šta smo tamo još radili ili nismo radili iza zatvorenih vrata ne tiče se nikog osim mene same.

Pratite VICE: Twitter, Facebook, Instagram