Šta smo pisali na razglednicama koje smo nekada slali

Svoja prva slova nespretno sam stavila na papir jednog vrelog avgusta 1995. na terasi hotela iznad plaže Paralije. Bilo je to samo dan nakon dolaska na more kada smo maltene odmah posle ubacivanja kofera u smeštaj otrčali da tražimo poštu kako bi kupili i poslali razglednice. Pravilo je bilo da se šalju prvog, eventualno drugog dana odmora da bi stigle u Srbiju pre nas. Smotano i kvrgavo mešajući ćirilicu, latinicu i hijeroglife, hemijskom sam ispisala “More je baš plavo i slano, a vreme je kako treba”, nacrtala talas, adresirala na baku i deku, i ponosno ubacila u poštansko sanduče osećajući se odraslo. Lizanje markice je bio poseban gušt.

Pre internet ere, slanje razglednica sa putovanja i odmora je bio obavezan i vrlo voljen i negovan ritual. Danas su nam feedovi puni morskih fotografija prijatelja, pa zbog društvenih mreža svaki dan dobijamo vizuelni izveštaj šta je neko jeo za doručak, ručak i večeru, gde se sve kupao, i koga je sreo. Želeli mi to ili ne. Nekada je sve od informacija koje smo davali drugima, i to samo odabranima i najbližima bila rečenica ispisana na poleđini kartonske razglednice koja se željno iščekivala. Bile su intimne, vredne, a toplina rukopisa stizala je samo onima do kojih nam je najviše stalo. Nije da žalim za razglednicama, ali priznajte, i vi biste sedeli satima i čitali “Kako smo se super provodili”.

Videos by VICE

Pogledajte nekoliko koje smo mi pronašli: