Ne veličam depresiju, samo pokušavam da preživim

Zašto biste poslušali savet nekoga ko baš i nije oličenje stabilnosti? Ne znam, ali često dobijam mejlove u kojima ljudi traže moj savet.

Možda zato što se osećaju sigurnije kada traže savet od osobe koja nije oličenje stabilnosti, nego kada ga traže od stabilne osobe (ako ima takve). Možda zato što će osoba koja iskreno priča o svojim nedostacima dati iskreniji savet. Možda su ljudi jednostavno usamljeni. Ja sam usamljena.

Niko ne zna šta biva posle smrti. Niko ne zna zašto smo ovde. Ali evo dela prepiske o tome kako opstati u međuvremenu.

Pitanja su redigovana da bi bila jasnija.

Draga So Sad Today,

Znaš li kako da neko izađe sa devojkom, a da nikada ne progovori s njom, pogleda je u oči, ili uopšte boravi u istoj prostoriji duže od deset sekundi?

Je li u redu uhoditi je preko društvenih medija, žudeći za njenom pažnjom kao pas lutalica?

Da li je u redu zaljubljivati se (biti opsednut, hoću da kažem) samo u veoma, veoma lepe i uspešne devojke koje boli dupe za tebe? Nisam siguran da bih bio u stanju da volim nekoga ko bi bio u stanju mene da voli (jednom sam imao jednu devojku, i kada sam počeo da joj se dopadam, morao sam da raskinem s njom. Bilo je veoma uvrnuto i jadno – zašto bi se zaljubila u mene??). Potiče li to od nedostatka samopouzdanja i od žudnje za potvrđivanjem?

Ti si devojka, da li bi se zabavljala sa raspadom kao što sam ja? Nosim crno i mrzim život i tako to, pa pretpostavljam da sam malo i kul, ako je to od neke pomoći. Takođe nosim i žensku odeću, jer mislim da je izgled žgoljavog narkomana mnogo otmeniji od velikih mišića i ružne sportske odeće.

Hvala,

Osoba.

Draga Osobo,

Najviše sam opsednuta momcima kada me ignorišu. To znači da bi to što nisi u stanju da razgovaraš s devojkama, gledaš ih u oči i boraviš u istoj prostoriji sa njima moglo da ti donese uspeh.

Nije u redu uhoditi nekoga preko interneta, ali naravno, i ja to radim. Ali ne bih preporučila aktivno uhođenje. Ako ti neko kaže da prestaneš da mu se obraćaš, smesta prestani da mu se obraćaš. Umesto toga, preporučujem ti pasivno vrebanje (više nalik uličnoj mački nego psu lutalici). To ne znači da treba potpuno isključiti psa lutalicu. Pas lutalica može da bude privlačan. Jednom sam se zaljubila u momka koji je lajkovao i komentarisao sva moja sranja. Triput smo spavali.

Opšte uzev, mislim da nema pravila, kada je u pitanju prava osoba. Mislim, kada je u pitanju istinski prava osoba (mislim na osobu sa kojom spavaš više od tri puta), igre postaju nebitne.

Da, nemogućnost da voliš nekoga ko voli tebe potiče od pomanjkanja samopouzdanja i žudnje za potvrđivanjem (kao i od nekih drugih stvari). Iz tog razloga postoji nešto što se naziva seksualna i emocionalna anoreksija, koja je samo druga strana medalje zavisnosti od seksa i ljubavi. Nisi zaljubljen u osobu. Opsednut si idejom o toj osobi. Jednom kada ta osoba postane stvarna, tvoja fanzatija je mrtva. Ali ti to već znaš.

Crna odeća i mržnja prema životu su savršeni. To ukazuje na to da si „omega" muški tip. Omega muškarci, koji mrze društvo, uvek su me više privlačili od alfa mužjaka (dominantne, mišićave batice), jer ja želim da imam magičnu picu/da budem magična. Kada nekoga ko mrzi sve nateram da me voli, onda se osećam još posebnijom. I ja nisam jedina žena koja je takva.

xo

sst

*

Draga So Sad Today,

Da li je moguće udaviti se u kadi koja nije ispunjena vodom, već tvojim emocijama? Strah i tuga su najčešće emocije u mom životu, i to nije lepo. Kada ih osetim istovremeno, osećam se kao da se davim i da nosim teret koji ne mogu da skinem sa sebe. Ovo se u poslednjih nekoliko meseci često dešava.

Hvala,

Kada.

Draga Kado,

Moje srce kaže: definitivno. Definitivno ću se udaviti u svojim emocijama. Mislim, i dalje verujem da će me emocije ubiti svaki put kada ih osetim.

Ali što se tvojih emocija tiče, ja kažem: ne. Kunem ti se da te neće ubiti. Znam to iz svojih ranijih iskustava, i činjenice da mene moje emocije još nisu ubile. Iako ta ranija iskustva nekako nisu dovoljna da me ubede da neću umreti od osećanja, ubeđuju me da ti od svojih nećeš.

Mislim da je moja konačna procena sledeća: možemo da izvršimo samoubistvo da bismo pobegli od emocija. Ali naše emocije kao takve ne mogu da nas ubiju, čak iako mislimo da mogu.

Verujem u tebe.

xo

sst

*

Draga So Sad Today,

Ja mislim da ti samo glamurizuješ depresiju i anksioznost.

Iskreno,

Luzer.

Dragi Luzeru,

Ja ne glamurizujem depresiju i anskioznost, ja samo pokušavam da preživim.

Evo kako ja gledam na to: to je moja depresija, i to je moja anksioznost. Tako da sa njima mogu da radim šta god poželim.

Takođe, možeš li da zamisliš kako bi bilo kada bih uspela da glamurizujem depresiju i anksioznost? To bi bilo zadivljujuće. Volela bih da mentalno oboleli ljudi osete da imaju nešto što svi ostali žele, a ne da ih bude sramota. Volela bih da smo kul klinci. Ako glamurizovanje depresije i anksioznosti dovede do toga da neke ovčice-strejtaši počnu da se pretvaraju da ih imaju, ili ako Aberkrombi izbaci parfem koji će se zvati Neurotransmiter, onda je vredelo. Anksioznost za predsednika

xo

sst

*

Draga So Sad Today,

jesu li granola table u skladu sa gotikom? Molim te, pomozi mi pre nego što krenem na put.

Tužno tvoj,

Grožđica

Dragi Grožđice,

Okej, u zavisnosti od firme i ukusa.

Evo kratke rekapitualcije:

Nijedne granola table iz Whole Foods nisu gotičke. Nisu čak ni zdravo gotičke. Mrsko mi je da ovo kažem. Stvarno mi je žao. One su za pobornike zdravog života.

Govnjive, jeftine 'granola table' jesu gotičke, ali moraju biti one sa čokoladom, puterom od kikirikija i/ili sa karamelom, i moraš da pojedeš barem dve u cugu, jer u suprotnom nisi got.

Granola table iz Health Valley-a nisu gotičke.

Nadam se da sam ti pomogla.

xo

sst

*

Draga So Sad Today,

imam dva pitanja, rekao bih. Nisu bitna, ali na nekin način su bitna meni, rekao bih.

Šta ti misliš o planetama? Da li se razlikuju, ili su sve iste?

I dalje, kako da se potpuno promenim da bih stekao prijatelje? Dosadilo mi je da slušam kako treba da budem „ono što jesam", jer me upravo to sprečava da steknem i zadržim prijatelje. Niko neće da se mota oko hronično depresivnog sedamnaestogodišnjeg egzistencijaliste.

Da budem iskren, voleo bih da umrem na Neptunu. Voleo bih da ti budem prijatelj.

Sve najbolje,

NASA

Dragi NASA,

Mislim da se planete verovatno sve razlikuju jedna od druge. Čudno što me to pitaš, jer u poslednje vreme često slušam zvukove sa planeta na Jutjubu, i veoma su različiti. Jupiter je drugačiji od Merkura, a Merkur drugačiji od Urana. Ljudi se u komentarima raspravljaju oko toga da li u svemiru uopšte ima zvuka. Izgleda da u svemiru nema zvuka. Ali ti zvuci su radio talasi pretočeni u zvuke koje možemo da čujemo, tako da su tačna prezentacija, i navode me da verujem da svaka planeta fura svoj fazon.

Što se tiče sticanja prijatelja, preporučujem životinje. Kada se osećam najotuđenije od ljudskog roda, moj kućni ljubimac me voli, i ja volim njega. Još jedna stvar koja mi je pomogla je dobrovoljni rad u utočištu za pse. Jednostavnost tog čina je tako dobar osećaj. Ljudi koje tamo srećem su veoma fini. To mi pomaže da zaboravim na sebe. Možda treba manje da se fokusiraš na to da se promeniš, a više na to da pomogneš drugima. Znam da ovo zvuči kao kazna. U fazonu, jebote, već patim, a sada još moram i da se bavim dobrovoljnim radom? Ali najiskrenije, to je veoma lep način da upoznaš nove ljude, a počinješ tako što vam je zajedničko to što radite zajedno na određenom cilju, i na neki način možeš da zaboraviš na svoja sranja. To je ono što mi je najbolje kod dobrotvornog rada. Što ne razmišljam o svojim sranjima.

Želim ti sreću, i javljaj mi šta se događa.

xo

sst

*

Draga So Sad Today,

Imaš li visok koeficijent inteligencije?

Meni su ga izmerili kao jako maloj, i nikada nisam mnogo razmišljala o tome, ali prošle nedelje sam bila kod terapeuta (uglavnom zbog depresije i anksioznosti), i on kaže da tu postoji očigledna veza.

Kada sam pročitala sve što sam našla na tu temu, uvidela sam da visok koeficijent inteligencije često ide uz hiperosetljivost i anksiozne poremećaje, i veoma nisko samopouzdanje (=ja), pa sam počela sa takvog stanovišta da se prisećam detinjstva i onogo što me je dovelo do depresije, i to mi na neki način ima smisla.

Osetila sam pravo olakšanje, jer to znači da nisam ja kriva, i tako je možda moralo da bude. S toga ne moram da se trudim da se osećam dobro, i mogu da uživam u tome što sam tužna, čudna i neshvaćena, i da zauvek ležim u svom krevetu i očekujem da će me neko spasiti, jer ne uviđam zašto bih to sama morala da uradim.

Tvoja,

Krevet.

Draga Krevet,

Imam veoma visok koeficijent verbalne inteligencije. Ali mislim da mi je koeficijent ostatka inteligencije prosečan, ili čak ispod proseka. Tu postoji neki čudni jaz. Kao da je jedan deo mene iz materice izašao previše pametan, a drugi tupav.

Uvek je postojala korelacija između genijalnosti i ludila, ili sam barem verovala u to kada sam se drogirala. Kada sam bila drogirana, osećala sam se neverovatno kreativno. Nažalost, kada bih sutradan pogledala šta sam napravila, bila bih u fazonu, „kakvo je ovo sranje?" Tako da bih morala ponovo da se nadrogiram, da bi mi to izgledalo dobro. Time ne želim da kažem da ne postoje ljudi koji drogirani prave sjajna umetnička dela. Neki ljudi prave sjajna umetnička dela kada su drogirani. Mislim da to zavisi od osobe (i od droge).

Drago mi je što si osetila olakšanje. Niko ne bi trebalo da bude pod pritiskom da bude osoba, ili da ustane iz kreveta. Kada sam to već rekla, kada ja imam problem (znači, svaki dan), moram sama da se spasim. Ili da se makar potrudim da se dovedem u stanje da mogu da potražim pomoć. To je bez veze, jer bih najviše na svetu volela da me neko spasi, naročito neko zgodan. Ali to se još nije dogodilo.

xo

sst

*

Draga So Sad Today,

Pročitala sam članke koje si napisala za VICE (mada mrzim VICE), i stvarno sam se… identifikovala sa njima. I meni je internet sredstvo za beg kada sam u javnosti, naročito kada stavim slušalice i slušam muziku, jer sam u stvarnom životu veoma nervozna kada su ljudi oko mene, osećam se neadekvatno pored njih, čak i pored onih koje cenim i volim.

Da li se situacija vremenom popravlja? Ako ne, da li ću barem biti u stanju da se pomirim sa činjenicom da sam got?

Hvala,

Mrziteljka VICE-a.

Draga mrziteljko Vice-a,

Mogu da govorim samo iz ličnog iskustva. Nije nužno da stvari postanu bolje, ali možda sam naučila kako da malo bolje jašem na talasima. Na primer, često budeš u mentalno lošem stanju, i u fazonu si, „Okej, ne znam kako ću da se izvučem iz ovoga, ali ranije sam uvek uspevala da se izvučem, pa ću se verovatno i ovog puta izvući. Biva bolje, pa lošije, pa bolje…

Takođe, definitivno je grozno kada si tinejdžer i nemaš skoro nikakvu kontrolu nad sopstvenim životom. Kada odrasteš, više upravljaš svojim vremenom i svojim izborima (osim ako se ne zakopaš tako što ćeš se zaposliti, udati i roditi decu), što je mnogo bolje.

Ja sam često veoma uplašena. Ali i dalje umem da nasmejem samu sebe i druge.

Želim ti srećno putovanje.

xo

sst

*

Draga So Sad Today,

zašto si toliko tužna,

Sve najbolje,

Emotikon

Dragi Emotikonu,

osvrni se oko sebe.

xo

sst

*

Ako se mučite, ili vam je samo potreban razgovor, Samarićani pružaju dvadesetčetvoročasovnu podršku.

So Sad Today je neprekidna egzistencijalna kriza koja se odigrava u 140 karaktera ili manje. Njena anonimna autorka pokušava da se izbori sa svesnošću još od mnogo pre nego što je stvoren Tviter fid 2012, i konačno je odlučila da projektuje svoje strahove na većem ekranu, u formi dvonedeljne kolumne na našem sajtu.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu