Politika

Super, u Sibiru je 47 stepeni

Ljudi se odmaraju provodeći topao letnji dan na Jeniseju.

Arktički krug je poznat po surovo hladnim zimskim temperaturama koje mogu izazvati promrzline u roku od nekoliko minuta – ali ovog leta na nekim mestima unutar kruga je toliko vrelo da možeš da se opečeš ako pipneš tlo.

Sibirski grad Verhojansk zabeležio je u ponedeljak temperaturu tla od 47 stepeni, prema Programu za posmatranje Zemlje Evropske unije. Sateliti ove agencije snimili su slike rekordnog toplotnog talasa koji je zahvatio ruski sever. U sibirskom gradu Saskilah izmerena je maksimalna temperatura tla ikada zabeležena od 32 stepena, a drugi gradovi beleže temperature blizu 43 stepena, prema svemirskoj agenciji EU.

Videos by VICE

“2021. godina je presudna godina za klimatske akcije”, piše u saopštenju Svetske meteorološke organizacije od ponedeljka. „Vremena za sprečavanje najgorih uticaja klimatskih promena – koji uključuju sve češće i intenzivnije suše, poplave i oluje – je sve manje“.

20210621_HeatwaveintheArcticCircle.jpg
Snimak sa satelita Copernicus Sentinel-3A iSentinel-3B od 20. juna 2021,pokazuje temperaturu tla u Jakutiji i Sibiru.

Organizacija je takođe naglasila koliko je teška situacija na Arktiku, koji se zagreva više nego dva puta brže od globalnog proseka. Ovako brzo zagrevanje je uzrokovano fenomenom nazvanim „arktička amplifikacija“ ili domino efekat snega u regionu koji reflektuje svetlost, velike zapremine vode i krhkog ekosistema.

Visoke temperature uzrokuju šumske požare i na Arktiku. Već u aprilu, širom Sibira počeli su da se šire požari, i situacije se toliko pogoršala da se dim mogao videti iz svemira, prema NASA-inim slikama. Kao što se desilo na zapadu Sjedinjenih Država i svim ostalim područjima gde u požari česti, kvalitet vazduha se pogoršao, a zvaničnici su izdali upozorenje u vezi „crnog neba“ tražeći od civila da ograniče vreme napolju.

russiafires_amo_2021112_lrg.jpeg

U 2020. godini Sibir su takođe pogodile rekordne temperature, još od kada se izvode merenja, tj. od 1885. godine, navodi National Geographic. Porast prosečnih temperatura označava predstojeću prekretnicu u klimatskoj krizi.

„Već duže vreme govorimo da ćemo imati više ekstrema poput jakih toplotnih talasa“, rekla je Rut Motram, naučnica za klimu iz Danskog meteorološkog instituta, za National Geographic 2020. „To pomalo izgleda kao da se projekcije ostvaruju i to ranije nego što smo mislili”.

Kako se Sibir zagreva, tako se topi

permafrost, sloj zaleđene zemlje, a naučnici upozoravaju da se time oslobađaju gasovi staklene bašte poput metana i ugljen-dioksida. Gasovi staklene bašte poput ovih zadržavaju toplotu u atmosferi uzrokujući „efekat staklene bašte“. To dovodi do domino efekta koji će kontinuirano menjati klimu eksponencijalno negativnom stopom.

Čudno je što je u drugim delovima Arktika ove nedelje padao letnji sneg.