Fotografija: Sarah MacReading
Pre dve godine, moj tadašnji momak i ja smo se preselili na drugi kraj zemlje, u Los Anđeles, gde sam upisala magistarske studije. Posle dva meseca tamo, mi smo raskinuli. Nisam mogla sama da plaćam stan 1,200 dolara mesečno, a i potpisali smo jednogodišnji ugovor o zakupu, pa smo odlučili da živimo zajedno još šest meseci, i da jedno spava u spavaćoj sobi, a drugo na malenom kauču u dnevnoj. Bilo je nelagodno, ali u velikom gradu, bilo je utešno videti poznato lice kada se vratiš kući.
Moja situacija uopšte nije toliko neuobičajena. Za mlade ljude u skupim gradovima, kohabitacija posle raskida ponekad je jedini način da se plaća kirija.
Videos by VICE
Razgovarala sam sa troje ljudi koji trenutno žive sa svojim bivšima o njihovim iskustvima – kako to utiče na proces preboljevanja, kako je zabavljati se s drugima, i kako se slažu na tako malom prostoru. Ovi intervju su redigovani zbog dužine i jasnoće.
DEMIJEN, 25
Živimo zajedno oko dve godine, a raskinuli smo pre skoro mesec dana. Najam prestaje krajem ovog meseca, i svako će otići na svoju stranu. Da ugovor o najmu traje duže, verovatno bih morao da ga raskinem. Ona je ponosna osoba, a pretpostavljam da sam i ja takav. Teško da bi ijedno od nas sišlo sa svog pijedestala da pogleda onog drugog u oči.
Poslednjih desetak dana sam proveo kod nekih prijatelja. Pre toga, odmah posle raskida, ona je povredila nogu, i nije mogla mnogo da se kreće. Bilo joj je neprijatno da spavamo zajedno, pa je spavala na kauču. Posle jedno nedelju dana takvog života, jedne večeri je došla kući, trkom se popela stepenicama i pitala me, „Zašto tebi sleduje krevet? Mene boli noga, a taj krevet smo delili dve godine. Zašto je pripao tebi”? To je bio nesporazum, jer je pomislila da ja ne poštujem njen prostor, jer sam je praktično naterao da spava na kauču, time što sam prvi legao u krevet. Ja sam to shvatio tako da ona želi da me istera iz kreveta, a da je ljuta na mene zbog toga što sam uradio to isto.
„Trudim se da pravim što više planova, da ne bih morao da budem tamo”. – Demijen
Četiri, pet puta nedeljno se ne vraćam u stan, a vikendom radim uveče. Jedino vreme koje zajedno provodimo u stanu je par sat posle posla. Trudim se da pravim što više planova, da ne bih morao da budem tamo. Imamo dnevnu sobu, spavaću, i radnu sobu. Ili provodimo vreme u istoj prostoriji, sa očiglednom tenzijom, ili ja odem gore.
Zarađujem dovoljno da preživim, i kada sam video da nam se sprema raskid, našao sam i drugi posao, počeo sam vikendom da radim kao šanker i da štedim pare. Jednom sam joj prekinuo vezu kada sam bio napolju sa jednim prijateljem. Sutradan, kada sam se vratio kući, video sam da je polomila gomilu stvari – udarila je budilnik o zid, razbila lampu, polomila ogledalo i izvalila gelender na stepenicama. Ne znam šta će biti sa našim depozitom, šteta je ogromna. Ne očekujem da će nam vratiti depozit. Time bih platio deo depozita za novi stan, pa je frustrirajuće što imam finansijskih problema, povrh svega.
SUZI, 30
Džared i ja smo zajedno kupili zgradu u Sinsinatiju, i preselili se tamo iz Portlanda, u aprilu 2014. To je u osnovi četvorospratna zgrada, sa podrumom i tri sprata. Kada smo kupili zgradu, uselili smo se na prvi sprat, zato što smo u to doba bili zajedno.
U martu prošle godine smo odlučili da želimo da pretvorimo prvi sprat u ono što je sada poznato kao Fri Spejs – neprofitni info šop i otvoreno javno mesto za sastanke – pa smo se pripremali da preselimo sve naše stvari u podrum. Ja sam iznenada odlučila da ne želim da se preselim u podrum, i da više ne želim ni da budem u vezi s njim.
On je preselio svoje stvari u podrum, a ja moje u potkrovlje, pa nas je delilo tri sprata. Tako da je bilo prilično zgodno. Imali smo sreće da imamo sav taj prostor, da možemo da se udaljimo jedno od drugog. Naravno, i dalje je teško.
„Zbog činjenice da i dalje živimo zajedno, teže nam je da se razdvojimo jedno od drugog, jer se i dalje na određeni način viđamo”. – Suzi
Bili smo zajedno tri dana manje od osam godina, i u suštini smo sve to vreme živeli zajedno, skoro od prvog dana kada smo se upoznali. On je tada imao 18, a ja sam imala 21 godinu. On je želeo da se odseli od mame, a ja sam tražila stan kada sam završila studije, i tako smo počeli da živimo zajedno – velikim delom zbog toga što je tako bilo zgodnije, i zato što smo želeli da se viđamo. Nije delovalo isuviše rano, ili tako nešto.
Uvek smo se lepo slagali dok smo živeli zajedno i dok smo delili troškove hrane i stana. Tokom tih osam godina, delili smo sobičke, kuće pune drugih ljudi, kolibe na farmama. Čak smo mesec dana pre nego što smo kupili tu zgradu živeli zajedno u kombiju.
Sada već nismo zajedno godinu dana i četiri meseca. Dobro se slažemo kao prijatelji, ali ipak je stvarno teško. Još uvek se volimo, i mislim da nam je zbog činjenice da i dalje živimo zajedno teže da se razdvojimo jedno od drugog, jer se i dalje na određeni način viđamo. Još uvek idemo zajedno u kupovinu i kuvamo zajedno. Ja se ponekad tuširam u njegovoj sobi. Životi su nam i dalje nekako uvezani.
Meni nije toliko teško, zato što sam sada u novoj vezi. Spremna sam na to da imam partnerstvo u vlasništvu nad tom zgradom u kojoj oboje živimo. Sada imamo čak i podstanara, pa smo oboje stanodavci. Nedostaju mi neke stvari iz našeg zajedničkog života, ali zahvalna sam što imamo ovu zgradu i projekat Fri Spejs, jer zbog njega i dalje radimo zajedno. Ali možda zbog toga i proces preboljevanja traje duže nego što bi inače trajao.
Mom sadašnjem partneru nije dozvoljeno da živi tu, pa čak ni da dolazi na događaje koji se tu organizuju, a ja ne želim da se odselim iz svoje kuće. Imamo pravilo da ne smemo da dovodimo ljude sa kojima se zabavljamo. Pošto je prošlo dosta vremena, rekla sam Džaredu da mi je okej da dovodi ljude tu, i da ja želim da dovedem svog sadašnjeg dečka, ali njemu to i dalje nije okej. Nadam se da će biti lakše, kada i on nađe nekoga.
Lili, 25
Erik i ja smo raskinuli pre četiri meseca, posle veze od tri i po godine. Potpisali smo ugovor o zakupu pre dve godine. Mislila sam da nikada nećemo raskinuti. On mi je najbolji prijatelj. Više nismo zajedno u tradicionalnom smislu momak/devojka, ali definitivno mi je do njega stalo kao i ranije. Živeti zajedno nije najlakša stvar na svetu. Nisam sigurna ni da je to baš najzdravije. To je kao da imaš ranu koja nikada ne zaraste.
Moj novi dečko, Tomi, je iznenađujuće kul i opušten po tom pitanju. Neverovatno je pun razumevanja, i poštuje Erika, što je meni najvažnije. Ako ću da budem s nekim, mora da bude u stanju da poštuje moj odnos s Erikom. Tomi takođe i sve zna. Ali nemamo seks kada je Erik tu. To mi je neprijatno. Sigurna sam i da bi Eriku bilo neprijatno da pomisli na to.
Erik spava u spavaćoj sobi koju smo ranije delili. Ja sam se preselila u njegovu garsonjeru, i spavam u njegovom starom krevetu, koji ima još od pre nego što smo nas dvoje bili zajedno. Oboje imamo svoj prostor, i mislim da je to stvarno dobro. Bilo bi daleko mnogo teže da delimo spavaću sobu. Ponekad, kada ne želimo da budemo sami, spavamo u istoj sobi.
„Prva dva meseca, plakali bismo svaki put kada bismo bili zajedno kod kuće”. – Lili
Spavali smo otkako smo raskinuli. Mislim da se nijedno od nas ne kaje zbog toga, ali mislim da sam prečesto razmišljala o tome da se pomirimo. On je bio u par stvarno ozbiljnih dugih veza, i mislim da sada želi da neko vreme ima samo neobavezne, fizičke veze, zato što nije imao priliku to da radi kada je bio mlađi.
Još nikoga nije doveo ovamo, ali sećam se kada je prvi put spavao s nekim novim. To se dogodilo par nedelja posle raskida, i ja sam izrezbarila kuhinjski sto nožem. Odlepila sam. Imala sam težak nervni slom. Nadam se da se to neće ponoviti, i zbog toga on još uvek nikoga ne dovodi ovamo. Ja bih verovatno sedela u svojoj sobi i plakala dok ona ne ode, ili bih jednostavno otišla. Ne znam koliko su zidovi tanki.
Prvih mesec dana, veći deo vremena nisam provodila ovde. Prespavala bih kod prijatelja, ili na nečijem podu. Nisam mogla ni da ga gledam. Prva dva meseca, svaki put kada bismo bili zajedno kod kuće, plakali bismo. Nije bilo mnogo svađe. Uglavnom smo imali jedan te isti razgovor, isponova i isponova, koji ne bi doveo ni do čega. Dosta smo pili i nismo mnogo spavali.
Sada razgovaramo mnogo više nego ranije. Sada nam je svaki razgovor emotivno mnogo otvoreniji. On ranije nije često ispoljavao emocije, a morali smo da razgovaramo. Ponekad ceo dan pričamo, u smislu, „Evo kako se osećam”. Imamo stvarno dobre dane, i stvarno, stvarno, stvarno loše dane. Što ovo duže traje, čini mi se da su dobri dani sve češći.
Sada iznajmljujemo stan mesec za mesec, ali ja nemam nameru da se odselim. Kada se naljutim, kažem da ću da odem, ali dopada mi se da živim ovde. Ne verujem da ćemo ikada ponovo biti zajedno u strogo monogamnoj vezi – barem još dugo vremena nećemo. Ne mogu da zamislim da ne budemo bitan deo života onog drugog, čak iako nikada više ne budemo imali seks. To ionako nije bio osnov naše veze.
Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu
